"Svaki kilogram manje znači i manji rizik za infarkt srca ili šlog. Ipak, pitanje je  koliko mi to realno i shvatamo i u praksi primenjujemo", konstatovao je Đenić. 

Prema njegovim rečima, pacijenti se lekaru najčešće javljaju tek kada se pojave simptomi, odnosno kada je bolest već uznapredovala i kada je srce preopterećeno kilogramima. 

"Ljudi uglavnom dolaze kada osete tegobe - glavobolju usled povišenog krvnog pritiska, izraženo zamaranje, otežano kretanje ili bol i pritisak u grudima. Tada su krvni sudovi često već oboleli, a srce značajno opterećeno", rekao je Đenić.

On ističe da se poslednjih godina, zahvaljujući kampanjama i javnozdravstvenim aktivnostima, svest o značaju gojaznosti polako menja.

"Počinjemo da razumemo da je gojaznost bolest i da predstavlja objedinjavanje velikog broja faktora rizika. Napredak postoji, ali smo i dalje daleko od nivoa prevencije kojem težimo", naveo je Đenić, naglasivši da uzroci gojaznosti nisu isključivo posledica životnih navika.

"Fizička aktivnost, kontrola nivoa holesterola i šećera u krvi jesu važni, ali postoje i genetski, hormonski i drugi faktori koji utiču na razvoj gojaznosti. Zato je važno otkriti uzroke i pristupiti lečenju na vreme, uz stručnu pomoć i promenu životnog stila", rekao je Đenić.

Govoreći o stigmi, profesor upozorava da osobe sa gojaznošću često umesto podrške dobijaju osudu. 

"Često se stvara utisak da su ti ljudi nemarni ili da ne vode računa o sebi, dok se zanemaruje činjenica da imaju značajno veći rizik od infarkta srca i moždanog udara. To moramo da menjamo", istakao je Đenić.

On je ukazao da podrška porodice, prijatelja, radnog okruženja i zdravstvenog sistema predstavlja važan deo lečenja.

"Preventivni pregledi, edukacija i pravovremeno reagovanje ključ su boljih zdravstvenih ishoda. Gojaznost ne sme da bude stigmatizovana niti zanemarena bolest", naveo je Đenić i savetovao da se ne čeka pojava prvih ozbiljnih simptoma, već da se sluša srce.

"Ukoliko primetite ubrzan ili nepravilan rad srca, zamaranje, bol ili pritisak u grudima - javite se lekaru.
Ali još važnije je da ne čekamo da do toga dođe. Gojaznost treba prepoznati i lečiti na vreme, uz podršku okoline i preventivne preglede", istakao je Đenić. (kraj) vbr/bom/dj