Monitoring Fondacije Slavko Ćuruvija pokazuje da broj agresivnih izjava protiv novinara i medija od avgusta nije padao ispod 137 mesečno.

U takvom okruženju, upozorava NUNS, novinari se javno nazivaju „izdajnicima“, „stranim plaćenicima“, pa čak i „teroristima“, čime se njihova profesionalna uloga kriminalizuje, a nasilje prema njima normalizuje.

U 2025. godini posebno u ovakvim napadima posebno su se isticali funkcioneri i nosioci javnih funkcija Nebojša Bakarec, Boris Bratina, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Vladimir Đukanović. Kada se kritički mediji tretiraju kao meta, a ne kao korektiv, posledice se ne završavaju na naslovnim stranama – one se preliju na ulicu, u redakcije i na društvene mreže, ocenjuje NUNS.

Napominje da je jedan od najzabrinjavajućih obeležja ove godine činjenica da je policija sve češće postajala izvor rizika, a ne zaštite.

Prema zvaničnim podacima tužilaštva, u 2024. godini evidentirana su 64 slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara, pri čemu policija u 34 nije postupila po nalozima tužilaštva.

U 2025. tužilaštvo je zabeležilo 117 slučajeva, a policija u 50 nije postupila po nalogu, što predstavlja najviši broj od 2016. godine otkako tužilaštvo vodi ovu evidenciju, a podaci NUNS-a dodatno pokazuju da je od marta do decembra bilo 77 slučajeva u kojima je policija pasivno posmatrala napade ili je aktivno koristila silu protiv jasno identifikovanih novinara.

Pritisci nisu samo fizički i verbalni, oni su i radni, pravni i egzistencijalni, pa medijski sektor ostaje obeležen nesigurnim oblicima angažovanja, ograničenim radnim pravima i ranjivošću onih koji rade van formalnog zaposlenja.

Tokom 2025. prijavljeno je najmanje 20 slučajeva otkaza ili disciplinskih mera protiv novinara koji su odbili političku zloupotrebu redakcija, naročito u medijima u vlasništvu Telekoma i na javnim servisima, ističe se u saopštenju.

Istovremeno se ukazuje da je gašenje Al Džazire Balkans i rizik od gašenja Radija Slobodna Evropa i drugih nezavisnih medija usled povlačenja donatora dodatno suzilo već krhko medijsko tržište. Kao sistemski mehanizam pritiska ostaju i SLAPP tužbe, a pojavio se i novi, sofisticiran rizik zbog šrijuniranja i potvrđeno je jedno kompromitovanje telefona novinara i najmanje tri neuspešna pokušaja.

Osim zabrinutosti zbog mogućeg uplitanja vlasti u odnose između Telekoma Srbija i vlasnika Junajted medija, 2025. je obeležio i produženi institucionalni vakuum u Regulatornom telu za elektronske medije, koje je više od godinu dana ostalo nepotpuno, čime je onemogućeno da obavlja zakonsku ulogu.

Ni zakonodavne promene nisu donele stabilizaciju – naprotiv, dodatno su pojačale osećaj da se reforme sprovode formalno, bez suštinskih garancija, ukazujje NUNS i dodaje da je u Zakonu o elektronskim medijima ponovo propuštena prilika da se uredi izborna kampanja, jer funkcionerske kampanje i politički marketing ostaju van regulatornog okvira.

Posebno poglavlje 2025. godine je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja – oblast u kojoj se javni novac pretvara u instrument političkog uticaja. Planirano je 1.621.825.500 dinara, a raspodeljeno 1.474.707.276.

Slika Srbije u međunarodnim izveštajima u potpunosti prati unutrašnju realnost, navodi NUNS, ukazujući da je na Indeksu slobode medija ove godine Srbija na 96. mestu od 180 zemalja, Fridom Haus je ocenjuje kao deliemično slobodnu zemlju, a i u domenu internet sloboda Srbija je prvi put od kada se meri taj domen slobode takođe svrstana u delimično slobodne zemlje.

Evropska unija je u godišnjem izveštaju o napretku Srbije prvi put u oblasti slobode izražavanja konstatovala nazadovanje, što je signal da se kriza više ne može relativizovati kao “unutrašnja stvar” ili prolazni politički talas, ukazuje NUNS.

Zaključuje se da je ovogodišnja poruka da se bez stvarnih institucija, odgovornosti i transparentnih pravila, sloboda medija ne “održava”, već se troši, a kada se potroši, cena nije samo profesionalna, ona je i demokratska.

NUNS poručuje da će i u narednom periodu nastaviti da dokumentuje napade i pritiske, pruža pravnu i psihosocijalnu podršku novinarima, insistira na odgovornosti institucija i brani pravo građana da budu informisani istinito, slobodno i bez straha. (kraj) is/am/dj