Srbija je postala žarište napada na slobodu štampe jer je broj upozorenja na platformi za bezbednost naglo porastao tokom godine, pošto je medijsko okruženje postajalo sve neprijateljskije za novinare, posebno posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, što je pokrenulo proteste širom zemlje.

Prekomerna upotreba sile organa za sprovođenje zakona predstavljala je ozbiljan dodatni rizik po bezbednost novinara, a policajci su reagovali ili neaktivnošću ili direktnim suočavanjem sa novinarima nasiljem i proizvoljnim hapšenjima.

Protest u Beogradu 28. juna bio je posebno nasilan, što je rezultiralo povredama brojnih novinara, dodaje se u izveštaju.

Izjave visokih zvaničnika, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, doprinele su negovanju neprijateljstva prema nezavisnim glasovima, predstavljajući ih kao "neprijatelje države", a to je posebno bilo usmereno na televiziju N1.

U izveštaju se pominje i hapšenje novinara KTV Aleksandra Dikića i optužbe da je pozvao na nasilnu promenu ustavnog poretka.

Nekoliko nedelja ranije, Vučić je javno ponizio novinara N1 Mladena Savatovića, koji je više puta bio meta homofobičnih izjava na internetu, pa je Savatović dobio nove pretnje u narednim danima, dodaje se u delu izveštaja o Srbiji.

U julu, pošto je Vučić osudio N1 kao "čisti terorizam", redakcija je primila pismo u kojem joj se preti napadom "u stilu Šarli Ebdoa", pored pretnji smrću koje dobija svakodnevno na internetu.

To prati obrazac diskreditovanja novinara i podsticanja neprijateljstva prema medijima, pri čemu su lokalni novinari sve više na meti i suočavaju se sa većim bezbednosnim rizicima.

Zaposlenima u N1, Novoj S, Danasu, Radaru i Insajder TV, novinarki Brankici Stanković različiti počinioci pretili su napadom "u stilu Šarli Ebdoa", dok su medijski profesionalci poput Nenada Kulačina, Marka Vidojkovića, Dinka Gruhonjića bili meta zajedno sa svojim porodicama, uključujući i kampanje blaćenja i mržnje, a počinioci su retko izvođeni pred lice pravde.

Nezakonita upotreba naprednih špijunskih alata za nadzor ostaje velika briga za novinare i njihove izvore informacija, dodaje se.

U izveštaju se navodi da su i Sindikati novinara bili meta kampanja blaćenja, dok je novoosnovana Asocijacija novinara Srbije širila lažne narative nazivajući Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) organizacijom koja "podržava organizatore nereda".

U saopštenju se dodaje i da je NUNS bio meta provladinog tabloida Informer TV zbog otkrivanja poverljivih finansijskih informacija.

Centar za medijski pluralizam i slobodu medija (MPM), koji mapira rizike za medijski pluralizam i bezbednost novinara širom Evrope, identifikovao je visok rizik u Srbiji - 68 odsto, zbog koncentracije medijskog tržišta pod rastućom državno-partijskom kontrolom.

Prema MPM, proces imenovanja u Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ponovo je sproveden na pogrešan način, a mnogi su ga definisali kao nedostatak neophodne transparentnosti i nezavisnosti, ističe se u delu izveštaja o Srbiji.

U aprilu su glavni nezavisni TV kanali, N1 i Nova TV, uklonjeni sa satelitskog televizijskog servisa, ne ostavljajući gledaocima drugi izbor nego da gledaju te kanale na internetu.

Televizije N1 i Nova su bile meta napada visokih zvaničnika zbog navodnog delovanja protiv države, što uključuje ministra za informisanje i telekomunikacije Borisa Bratinu, koji je izjavio da oni "ne bi trebalo da postoje na talasima".

Javni emiter Radio-televizija Srbije (RTS), kritikovan zbog izveštavanja o protestima, nije pošteđen političkog uplitanja, dok su medijski stručnjaci u različitim medijima, kao što su Euronews Serbia, ELLE Serbia, Večernje Novosti i Politika, otpuštani ili primorani da podnesu ostavke zbog otpora cenzuri i odbrani etičkog novinarstva, navodi se u izveštaju SE.

Srbija ostaje jedna od zemalja u Evropi sa najvećim brojem SLAPP tužbi protiv medija, pri čemu istraživački mediji koji istražuju kriminal i korupciju nose najveći teret tog pravnog pritiska.

Organizacija MFRR je posle posete Beogradu i Novom Sadu od 7. do 9. aprila 2025. godine, ocenila da je situaciju sa slobodom štampe vanredna, obeležena pretnjama po bezbednost novinara, uz upotrebu špijunskog softvera, zarobljavanje medija i SLAPP tužbe, dodaje se u izveštaju.

U izveštaju MFRR je pozvala vlasti da okončaju javne napade na novinare, zaustave nezakonite policijske akcije i nezakoniti nadzor, istraže nedavne, ali i prošle napade na novinare i obezbede nezavisnu regulaciju medija.

Od Evropske unije se traži da javno osudi napade, kampanje blaćenja, političko mešanje u medije i upotrebu špijunskog softvera i da dosledno sprovodi pritisak na vlasti Srbije kada je reč o istragama napada na novinare. (kraj) elh/ivt/dj