"Tek sada ne mogu da odustanem, jer nosim nečije detinjstvo u rukama. To je njegovo detinjstvo i njegov život, i upravo zbog njega moram da istrajem na celom tom putu i nadam se da ćemo uspeti zajedno. Nastavljam da širim svest o značaju transplantacije. Sada moja poruka nije samo da se tim kratkim 'da' spašava  život jedne mlade žene, sada se jednom detetu vraća majka", poručuje Željka Bojić.

Ona se, u okviru Udruženja Zajedno za novi život, svim silama trudi da objasni u javnosti kako pristankom na donorstvo organa, tim kratkim "da", može da bude spašeno čak osam života.

Pre nego što je ostala u drugom stanju, priznaje da joj se ceo život svodio na čekanje najvažnijeg poziva u životu, poziva na transplantaciju. Sada je čekanje dobilo novu dimenziju.

"Moj život se ne svodi sada samo na bolest, ne želim da bolest bude ta koja me je obeležila.  Jeste naporno, dosta neprospavanih noći, ali to su sve slatke muke", navodi sagovornica FoNeta.

Željkina bitka za zdravlje počela 2011. godine, kada su se posle rutinske operacije žučne kese desile izuzetno retke komplikacije. Bila je životno ugrožena, sve je uticalo čak i na rad jetre. Konačno je rezultiralo time da se na nađe i na listi čekanja za transplantaciju. 

U međuvremenu desilo se malo medicinsko čudo - Željka je ostala u drugom stanju. Ipak, trudnoća je kontraindikacija za transplantaciju. Sada, nakon porođaja, očekuje je niz pregleda i procedura, pre nego što zvanično bude ponovo vraćena na listu čekanja.  

"Osim te osnovne bolesti, u mom slučaju bolesti jetre, ne smete da imate ni jednu drugu ozbiljniju bolest. Vi čak ne smete da imate ni jedan kvaran zub. Zato se prolazi kroz niz od nekih dvadesetak pregleda, dosta njih je neprijatno i iscrpljujuće za pacijenta. Ja sada ponovo prolazim kroz tu celokupnu proceduru i nakon toga konzilijum lekara zaseda i odlučuje da li sam ja ponovo pacijent koji može da se vrati u aktivan status na listi čekanja", objašnjava Željka.

Ohrabruje to što je ove godine u Srbiji bilo 20 donora, dok su proteklih godina to uglavnom bili jednocifreni brojevi. 
Problem su, ističe, Željka Bojić, predrasude i to što je u Srbiji transplantacija i dalje tabu, pa se mnogi plaše da, ukoliko imaju status donora, neće dobiti adekvatnu medicinsku pomoć, ako im to u kritičnom momentu bude zatrebalo. Tu su i neizostavne priče o trgovini organima i dobijajnju organa preko veze.

Ipak, ona napominje da u tome nema istine, jer postoje i pacijenti koji su po pet puta bili pozivani na transplanataciju, pa vraćani kući, jer se našao neko kome je organ potrebniji u tom trenutku i ko je kompatibilniji sa donorom.

Uprkos svemu, pomak se dešava. Ipak, ističe sagovornica FoNeta, broj donora nije dovoljan za spas svih 1.700 pacijenata koji su na listi čekanja.

 "Ove godine je dosta mojih poznanika dobilo priliku za novi život. Jedan Nedeljko je dobio novi bubreg i pre nekoliko dana je imao priliku da duva svećice zajedno sa svojom ćerkicom. Jedan Viktor će imati ove godine priliku da svoj treći rođendan proslavi sa tatom Pavlom koji je dobio novu jetru. I još je mnogo porodica koje su ostale na okupu i koje će ovu godinu pamtiti po životu, a ne po tome što su čekali. Sve zahvaljujući tome što smo počeli da se budimo", zaključila je Željka Bojić. (kraj) djv/ts/bom